Adolescencija - karakteristike razvojnog doba

PROMENE U KOGNITIVNOM FUNKCIONISANJU

U periodu adolescencije dolazi do kvalitativnog skoka u intelektualnom razvoju - prelazak sa konkretnih na formalne operacije. Karakteristike formalnog mišljenja su:
• sposobnost apstraktnog mišljenja - mišljenje se oslobađa dominacije konkretnog, javlja se hipotetičko deduktivno mišljenje, adolescent je u stanju da misaono eksperimentiše, da formuliše hipoteze, koje onda misaono proverava. Zahvaljujući apstraktnom mišljenju adolescenti su u stanju da razumeju metafore, poslovice i analogije svih vrsta, kao i da uživaju u ironiji i satiri;
• veća fleksibilnost u mišljenju - u periodu rane adolescencije, osoba ne može da razume da problem može da ima više od jednog rešenja, ona razmišlja isključivo u ekstremima (ili crno, ili belo, ili dobro ili loše) i ne razume da postoje i prelazi između ekstrema (nijanse sivog).
• Već sa 14 i 15 godina, mlada osoba postaje svesna da postoje različiti pogledi na stvar, svesna je različitih aspekata argumenata i u stanju je da zauzme relativističko gledište. Mišljenje postaje pokretljivije, kritično i pragmatičnije (Adelson, 1971);
• pojavljuje se dimenzija budućnosti - za razliku od dece koja razmišljaju u terminima sadašnjosti, u adolescenciji se vremenska dimenzija proširuje tako da obuhvata i blisku i daleku budućnost. Adolescenti postaju zaokupljeni budućnošću, planiranju i predviđanju, što sve pomaže njihovom uključivanju u uloge odraslih i preuzimanju odgovornosti koja se očekuje iz tih uloga;
• pojavljuje se dimenzija mogućeg - ovo je jedna od najznačajnijih karakteristika mišljenja u adolescenciji. Za razliku od mlađeg deteta koje polazi od stvarnih, konkretnih, opažajnih podataka u procesu zaključivanja, adolescent polazi od onog što je moguće i to onda proverava upoređujući sa prethodnim iskustvom, ili sa podacima koje ima u okruženju. Formalno mišljenje polazi od onoga što je moguće da bi se stiglo do onoga što stvarno jeste.

Sve ove promene u kognitivnom funkcionisanju, imaju veliki uticaj na ponašanje, stavove i način na koji adolescenti doživljavaju svet oko sebe. Ukoliko je stvarnost nešto što se doživljava kao negativno, a već postoji dimenzija mogućeg, onda nije čudo što adolescenti ispoljavaju želju za promenom svega postojećeg što se od strane odraslih tumači kao bunt.



SOCIJALNA SFERA LIČNOSTI

Period od 10 do 15 godina
Prijateljstva i konflikti - u ovoj fazi prijateljstvo se veoma vrednuje, ono ne predstavlja samo puko provođenje vremena u grupi, već uključuje uzajamnost, razmenu osećanja i međusobnu podršku.
Konflikti se u ovom periodu vide kao prirodni, skoro neophodni deo prijateljskih odnosa, budući da je svaka osoba jedinstvena sa svojim potrebama i vrednostima. U ovoj fazi, na konflikt se gleda kao na nešto što će pomoći da se odnos produbi i poboljša i adolescenti tragaju za rešenjem kojim će obe strane biti zadovoljne, uzimajući u obzir potrebe svih strana u sukobu. U stanju su da sagledaju kako se svaka strana oseća u vezi sa predlogom druge strane i poštuju se osećanja i potrebe drugih. Konflikti se rešavaju kroz uzajamno pregovaranje: “Dam - daš”. U ovoj fazi, primarni cilj nije više interes pojedinca, već zadržavanje bliskosti, prijateljstva, što dovodi do prihvaćenosti od strane grupe i osećanja pripadnosti.
Odnosi između vršnjaka - razvija se lojalnost prema grupi i spremnost da se doprinosi dobrobiti grupe (lojalnost po tipu: svi za jednog). Grupna solidarnost postaje veoma važna.

Period 15 godina i više
Prijateljstvo i konflikti - u ovoj fazi se ideja o uzajamnosti i bliskosti koja je bila ključna u prethodnoj fazi, odbacuje, ukoliko se kosi sa individualnim razvojem. Individualnost je značajnija od povezivanja i oslanjanja na grupu. Ova faza je obeležena sukobom dve potrebe: za autonomijom i bliskošću, tako da mlada osoba pokušava da pronađe balans između nezavisnosti, s jedne, i pripadanja grupi, s druge strane, i to kroz spremnost na komunikaciju i razmenu.
Adolescenti su u ovoj fazi svesni da često konflikt unutar jedne osobe prouzrokuje konflikte između nje i okoline. Uspešno rešavanje konflikta znači produbljivanje odnosa, razmenu intimnih osećanja i potreba.
Odnosi između vršnjaka - na lojalnost grupi gleda se kao na očuvanje jedinstvenosti grupe, tako da je mlada osoba spremna da se žrtvuje za dobrobit grupe odustajanjem od sopstvenih ciljeva u ime ciljeva grupe.
Kada je u pitanju korišćenje strategija u konfliktima (popuštanje, povlačenje, ili briga o sebi i svojim potrebama), Selmanova istraživanja govore o tome da je fleksibilnost strategija osnova zdravog prilagođavanja adolescenata i da oni adolescenti koji pokazuju probleme u prilagođavanju funkcionišu uglavnom primenjujući samo jednu od strategija (ili se stalno povlače, ili brinu isključivo o sebi i svojim potrebama).
Nastaviće se ...

logo