USVOJENJE KAO ALTERNATIVNO RODITELJSTVO

PRAVNI ASPEKTI

Nakon donošenja odluke da žele da usvoje dete, prvi korak za buduće usvojitelje/roditelje je prikupljanje odgovarajuće dokumentacije. Osim lične karte, izvoda iz matične knjige rođenih i venčanih i lekarskog uverenja, potrebno je imati i potvrde da budući roditelji nisu lišeni roditeljskog prava, da nijedan od partnera nije pod istragom, ni osuđivan, niti lišen poslovne sposobnosti. Budući usvojitelji, takođe, prilažu dokumentaciju o imovini i prihodima.

Ova dokumentacija se predaje Centru za socijalni rad na opštini na kojoj su potencijalni usvojitelji prijavljeni. Nakon ovoga, stručni tim Centra, a čine ga psiholog, pedagog, socijalni radnik i pravnik, otpočinje proces procene opšte podobnosti budućih usvojitelja koji traje dva meseca.

Proces procene opšte podobnosti sastoji se od evaluacije psihosocijalnih osobina na osnovu intervjua sa kandidatima, a obavlja se i poseta njihovom domaćinstvu. Budući usvojitelji prolaze pripremu i obuku za potencijalne usvojitelje po posebnom programu. U tom procesu oni se upoznaju o svim značajnim informacijama u vezi sa usvojenjem, procenjuje se njihova motivacija i stabilnost odluke o usvojenju, dobijaju informacije o karakteristikama deteta koje je za usvojenje, razvoju i potrebama deteta, njegovoj prošlosti, identitetu. Otvaraju se i mnoga druga važna pitnja koja se odnose na usvojenje.

Osnovni preduslov da bi se pokrenuo postupak usvojenja jeste da su i potencijalni usvojioci i usvojenik u Jedinstvenom ličnom registru usvojenja koji je ustanovljen u Ministarstvu rada i socijalne politike.To znači da su potencijalni usvojitelji stekli opštu podobnost za usvojenje, a da je porodično pravni status usvojenika takav da je usvojenje u njegovom najboljem interesu.

Za svako dete se, pojedinačno i u odnosu na njegove individualne karakteristike, biraju usvojitelji iz Jedinstvenog registra. Na zahtev Centra za socijalni rad, listu potencijalnih usvojitelja dostavlja Ministarstvo za određeno dete. Centar za socijalni rad koji vodi zaštitu usvojenika bira usvojitelje za koje se procenjuje da će na najbolji način zadovoljiti njegove potrebe. Kada je završena i ova faza, dete se upućuje u izabranu porodicu na period prilagođavanja koji prati Centar za socijalni rad, a čije maksimalno trajanje iznosi šest meseci. Ukoliko je prilagođavanje uspešno proteklo, pristupa se svečanom činu zasnivanja usvojenja.

Prema Porodičnom zakonu osim bračnih i vanbračnih parova, decu mogu da usvajaju i samci, muškarci i žene, s tim što im je, za razliku od parova, neophodna dozvola ministra zaduženog za porodičnu zaštitu. Kako je interes svakog deteta da živi sa roditeljskim parom, a naročito ako se ima u vidu da su usvojenici u svom dotadašnjem iskustvu imali značajne gubitke i traume, prvo će se za njih tražiti adekvatan roditeljski par, a tek ukoliko to nije moguće ili iz nekih specifičnih razloga, uz posebnu saglasnost ministra, može se izvršiti usvojenje od strane pojedinca.

Materijalni status je samo jedan od uslova koje je neophodno ispuniti u procesu procene podobnosti usvojitelja. To je važan, ali nije presudan faktor u proceni i izboru kandidata. Materijalno stanje treba da bude prosečno i u skladu sa današnjim uslovima života.

Prema članu 99. Porodičnog zakona, razlika u godinama između usvojitelja i usvojenika ne može biti manja od 18 godina, niti veća od 45 godina. Samo u izuzetnim situacijama, ali i onda kada je procenjeno da je to u najboljem interesu deteta, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje onima čije godine prelaze ovaj zakonski okvir, ako se utvrde posebno opravdani razlozi sa stanovišta potreba i interesa konkretnog deteta. U praksi, broj ovakvih usvojenja je veoma mali, a isto važi i za pojedince, jer je,  u Jedinstvenom ličnom registru usvojenja, broj raspoloživih usvojitelja višestruko veći u odnosu na broj dece za usvojenje, što omogućava izbor usvojiteljske porodice shodno zakonskim kriterijumima i to za većinu dece.

Dete se može usvojiti na uzrastu od navršena tri meseca života do navršene osamnaeste godine. Sa deset godina starosti dete mora da se saglasi sa usvojenjem, u skladu sa svojim sposobnostima, mada je njegova participacija obavezna na svakom uzrastu.

Nakon formalnog čina usvajanja, kada se podrazumeva da je uspostavljen kvalitetan odnos između deteta i njegovih novih roditelja, usvojitelji se tretiraju kao biološki roditelji i prema njima se postupa kao i prema svim drugim roditeljima. To znači da će Centar reagovati ukoliko dođe do saznanja da oni ne obavljaju dobro svoju ulogu ili zloupotrebljavaju svoje roditeljsko pravo, kao što će se reagovati kada je u pitanju biološki roditelj.

Proces usvojenja nije moguće ni započeti ukoliko porodično-pravni status deteta nije rešen. Da bi dete moglo da bude usvojeno treba da budu ispunjeni uslovi predviđeni zakonom: da dete nema žive roditelje, da roditelji nisu poznati ili je njihovo boravište nepoznato, da su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava ili da su saglasni sa usvojenjem. U praksi se često dešava da porodično pravni status deteta nije rešen pa samim tim proces usvajanja nije moguće započeti. Čak i u situaciji kada je sasvim jasno da se roditelji neće trajno brinuti o detetu, Centar za socijalni rad je u obavezi da, pre usvojenja, ispita mogućnost da dete bude zbrinuto u okviru šire porodice.

Nažalost, mnoga deca, iako ispunjavaju uslove za usvojenje, teško nalaze usvojitelje zato što imaju smetnje u razvoju ili su romske nacionalnosti, a praksa govori da se retko ko odlučuje na usvajanje te dece. Često se na razrešenje porodično pravnog statusa čeka dugo, a potencijalni usvojioci se ređe odlučuju za usvojenje deteta starijeg uzrasta.

Za savete i podršku za roditeljstvo pozovite 0800 007 000
svakog dana osim ponedeljka od 17 do 20h.

Vaša savetnica